Историјат Специјалне болнице за рехабилитацију и ортопедску протетику

Специјална болница за рехабилитацију и ортопедску протетику (ранији назив Завод за протетику) је специјализована болничка установа за протетичку и ортотичку рехабилитацију, јединствена установа на територији Србије и научно-наставна база Медицинског факултета у Крагујевцу.

Завод за протетику је основан 1954. године, по узору на америчке болнице за рехабилитацију жртава рата. Од тада рехабилитација у Заводу подразумева рад у тиму који чине: лекар специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, медицинска сестра, терапеут (физиотерапеут, радни терапеут, окупациони терапеут), дефектолог, психолог, социјални радник, протетичар/ортотичар и консултанти.

Рехабилитациони капацитет Специјалне болнице се састоји од: 3 сале за кинезитерапију, кабинет за електротерапију, кабинет за радну и окупациону терапију. Производни капацитет Специјалне болнице чини кабинет за израду привремених и дефинитивних протеза и ортоза (мерачница, кабинет за ламинацију, термопластика).

У Специјалној болници ради 13 лекара специјалиста физикалне медицине, 1 лекар специјалиста интерне медицине и кардиологије,  1 специјалиста ортопедије са трауматологијом и два клиничка лекара, затим 11 протетичара - ортотичара, 34 терапеута, 41 медицинске сестра, 3 психолога, 3 дефектолога, 3 социјална радника. Специјална болница прати светске трендове у изради протеза и ортоза. Чланови главног протетичко - ортотичког тима Специјалне болнице су представници у Board of Serbia of ISPO (Међународно удружење протетичара и ортотичара). Апликативна служба је у почетку функционисала као мањи погон за израду привремених протеза за горње и доње екстремитете и израду дефинитивних протеза само за тешке случајеве. Међу првима у свету (1964.) је почела са коришћењем пластичних маса у изради лежишта за протезе. Временом, ова служба се развила у велики погон за израду протеза за горње и доње екстремитете а у условима рата и ембарга је преузела највећи део оптерећења за референтно подручје.