Служба стационара

У нашој установи пружамо услуге протетичке, ортотичке и опште рехабилитације.

Рехабилитују се пацијенти са ампутацијама горњих и доњих екстремитета, свих узраста, који пролазе кроз фазе препротетичке припреме, фазу протетисања, ресоцијализације и професионалног оспособљавања. Спроводи се и рехабилитација пацијената са дегенеративним обољењима, неуролошким дефицитима, посттрауматским стањима, дијабетичном полинеуропатијом. Све то постижемо применом физикалних агенаса (ласер, магнет, УЗ, ИФ, ДДС, хидроколатор, сет биоптрон лампи, галванизација), као и кинезитерапијом и радно-окупационом терапијом.

О пацијентима брине тим стручњака који чине: лекари, медицинске сестре, физиотерапеути, радни терапеути, протетичари-ортотичари, уз подршку стално запослених психолога, дефектолога, социјалних радника и стоматолошке службе специјално прилагођене за рад са особама са посебним потребама. Редовно се код свих пацијената обављају потребне лабораторијске анализе (поседујемо сопствену савремено опремљену лабораторију), РТГ снимања, ЦДС прегледи крвних судова, као и УЗ срца уз стални надзор и контролу интернисте.

Рад медицинске сестре/техничара у рехабилитационом тиму представља сложен скуп стручних и организационих садржаја, који захтевају одговарајућу медицинску оспособљеност у односу на знања, стручне ставове и вештине:
 

• спровођење општих и специфичних поступака неге
• едукација пацијената и породице у процесу рехабилитације
• индивидуални рад на едукацији пацијената за активности дневног живота (облачење, свлачење, одржавање личне хигијене, трансфери, неговање ампутационог патрљка и одржавање помагала)
• кориговање насталих деформитета и спречавање појаве нових- координација између чланова рехабилитационог тима- формирање тј. припрема ампутационог патрљка за протетисање- помоћ при ходу са штакама
• давање подршке и мотивације - едукација о хигијенско дијететском режиму (одржавање адекватне телесне масе)

План здравствене неге пацијента са ампутацијом екстремитета обухвата:
 

• Идентификацију актуелних и потенцијалних проблема - функционална зависност у активностима дневног живота и присуство високо ризичних фактора за настанак компликација инактивитета
• Формулисање потребе за негом и колаборативних проблема
• Постављање циљева неге - превенција секундарних компликација и функционална независност у највећем могућем степену
• Планирање програма неге - самосталне и међузависне сестринске интервенције и активности болесника које иду у прилог остварења циља неге
• Фаза реализације неге
• Фаза евалуације – вредновање постигнутих резултата рада у здравственој нези односи се на континуирано процењивање напретка пацијента у односу на постављењ циљеве, а заснива се на уредној документацији. То је истраживачка фаза процеса здравствене неге, а на основу добијених резултата долази се до нових сазнања која се користе у сталном усавршавању праксе и подизању квалитета рада.
   

Медицинска сестра, као стални члан здравственог и рехабилитационог тима, кроз самосталне или међузависне интервенције у програму рехабилитације значајно доприноси повећању степена функционалне независности болесника са ампутацијом екстремитета за активности дневног живота. Не треба заборавити да су медициснке сестре, због напорног рада и дуготрајног боравка у болничкој средини, изложене бројним штетним утицајима - физичким, психичким (посебно емоционалним) и социјалним напорима, а у неким срединама и утицају биолошких (микроорганизми), хемијских и других загађивача, који могу довести до професионалних оштећења и смањења радне способности.