Служба за психосоцијалну рехабилитацију

Психосоцијалнa рехабилитацијa oдвија се кроз рад три кабинета: Кабинет психолога, Кабинет социјалних радника и Кабинет дефектолога.

Психолог има значајну функцију у функционисању протетичко - рехабилитационог тима у оквиру кога осветљава психолошке аспекте рахбилитације особа са ампутацијама. Од самог почетка и током рехабилитационог процеса, психолог потпомаже и усмерава напоре пацијента у прихватању телесног оштећења, подржавајући здраве снаге личности омогућава проналлажење креативних начина особе да се адаптира на живљење са промењеним телесним интегритетом.

У оквиру рехабилитационог тима, ангажовање психолога може бити разнолико према специфичностима пацијента:
 

• тријажна процена пацијента (процена капацитета за протетичку рехабилитацију, процена личности и афективитета, интелектуално функционисање и детериорације)
• психодијагностичка порцена одраслих и деце (процена интелектуалних способности, експлорација личности, класификација менталних поремећаја, процена породичног контекста и функционалности)
• саветодавни и психотерапијски рад (саветодавна припрема за почетак протетичке рехабилитације, интервенцијеу кризи, психотерапија, превенција)

Дефектолошки приступ рехабилитацији подразумева процену телесног интегритета (процена психомоторних и когнитивних способности) и степена губитка или оштећења телесног инегритета са циљем изналажења могућности компензације, као и активације преосталих способности у циљу превазилажења хендикепа. У терапијском смислу примењују се разни видови дефектолошког третмана и техника (психомоторна реедукација, компензација и неуропсихолошка рехабилитација). У оквиру процене преостале радне способности, кроз анализу радног места, користе се стандардизовани обрасци који показују профил захтева радног места и профил способности пацијента у циљу њихове реинтеграције. Такође, дефектолошки приступ рехабилитацији пацијента са ампутацијом екстремитета различитих животних доба подразумева и организацију и спровођење слободних активности (спортско-рекреативних, културно-образовних и осталих активности). Током спровођења свих ових садржаја дефектолог обучава пацијента активностима свакодневног живота ради што успешнијег спровођења рехабилитације.

Рад социјалне службе укључује социотерапијски третман особа са ампутацијама екстремитета који подразумева индивидуални и групни рад са пацијентима, члановима њихове породице или колектива. Такође, подразумева се и сарадња са службама и стручњацима социјалне и здравствене заштите (пре свега са надлежним Центрима за социјални рад), општинама, Националном службом за запошљавање, предузећима - фирмама, хуманитарним организацијама и другим институцијама. Врло битан део рада социјалне службе је смештај у Прихватилиште за одрасла и стара лица, као и у домове за стара и инвалидна лица за пацијенте који се налазе у стању хитне социјалне потребе.

Наравно, константно је присутна евалуација социјалног статуса пацијента током целокупног, свеобухватног процеса рехабилитације. Пракса је и да се после тријаже у у пријемној амбуланти напише налаз и мишљење за сваког новопримљеног пацијента, при чему се они, а и чланови њихове породице, обавештавају о њиховим правима из здравствене и социјалне заштите.